Globalni pregled medijske industrije u 2023
Globalna medijska industrija evoluirala je u nešto neukrotivo. Na nju utiče mnogo različitih faktora – od vladinih pritisaka preko primamljivih ponuda tech platformi do zamora koji oseća publika – te ona nikako da pobedi. Čim uspe da se vrati u igru, desi se nešto novo.
Medijske kuće koje su imale sigurnu poziciju izgubile su milione i bile primorane da otpuste desetine, ili čak stotine zaposlenih. U takvom haosu, teško je predvideti narednu godinu ili biti optimističan.
Ipak, Reuters je to pokušao u godišnjem izveštaju „Novinarstvo, mediji i predviđanja tehnoloških trendova u 2023“ (Journalism, Media, and Technology Trend Predictions 2023) koje je objavljeno u januaru.
Na osnovu njihovih podataka, gotovo polovina (44%) svih anketiranih urednika, generalnih direktora (CEO) i digitalnih lidera optimistični su kada je u pitanju 2023. Njihova zabrinutost najviše se odnosi na rastuće troškove, smanjeno interesovanje oglašivača i manji broj pretplatnika.
Međutim, ono što je zajedničko za sve anketirane grupe, čak i one optimistične, jeste da očekuju dodatne otkaze i druge mere za smanjenje troškova u sledećoj godini.
I ne samo to:
- Broj novinâ koje će prestati da štampaju dnevna izdanja će porasti zbog većih štamparskih troškova i lošijih mreža za distribuciju.
- Televizijski novinari i reporteri biće prvi na meti otkazâ zato što gledaoci osećaju zamor od vesti i zato što su im strimeri postali velika konkurencija.
- Javni servisi kao što je BBC nagovestili su da će možda prestati sa TV i radio prenosima u narednoj deceniji pošto potrošači prelaze na aplikacije i website-ove.
Sa vedrije strane, tech platforme uskaču da spase situaciju – bar kada je u pitanju finansiranje. Navodno, finansiranje sa tech platformi postalo je izvor prihoda sa najvišom stopom rasta poslednjih godina.
Dobrih 33% medijskih kuća oslanjaju se na plaćanja sa tech platformi za licenciranje sadržaja (ili inovacije) kao važan izvor prihoda.
Koliko je važna uloga tech giganata u prihodima medijskih kuća?
Uticaj tech industrije na druge industrije raste svake godine i mediji nisu izuzetak od tog pravila. Tačnije, medijske kuće su sve više zainteresovane da iskoriste znanje tech zajednice, ili implementacijom novih tehnologija u svojim biznisima ili postizanjem dogovora iza zatvorenih vrata.
Šta to znači?
Na određenim tržištima, velike medijske kuće sklopile su višegodišnje ugovore sa tech platformama, a plodove tih dogovora očekuju u 2023.
Medijske kuće su na različitim teritorijama sklopile poverljive ugovore sa Facebook-om i Google-om (najčešće kao posledica vladinih pritisaka), no dobijaju kritike zbog navodnog favorizovanja igrača sa velikim kapitalom.
“Journalism, Media, and Technology Trend Predictions 2023”, Reuters
Kao što se navodi u Reuters-ovoj anketi, Google plaća preko 300 medijskih kuća za sadržaj u Evropskoj uniji, ali i u Australiji i Kanadi. Štaviše, Facebook je voljan da uplati do 20 miliona US dolara velikim medijskim kućama za sadržaj koji se pojavljuje u odeljku za vesti.
Koje su moguće posledice?
Možda nedostatak transparentnosti i sukob interesa?
Sada, među ispitanicima u medijskim kućama, oni koji se ne oslanjaju na tech platforme imaju velika očekivanja od pretplatničkog modela. U stvari, 80% citiraju pretplatu i članstvo kao najvažniji prioritet kada su u pitanju prihodi u 2023.
To se takođe odnosi na medijske kuće koje imaju štampana izdanja i koje takođe premeštaju fokus na digitalna izdanja, članstva i donacije. I za to postoji dobar razlog:
- The Times je u prošloj godini stekao 70.000 novih pretplatnika;
- Prihodi od pretplate magazina The New York Times porasli su za preko 10% i kreću se ka cilju od 15 miliona pretplatnika do 2027.
Još jedna zanimljivost iz izveštaja pokazuje da su konzumenti audio sadržaja najvernija publika, kao i da provode najviše vremena uz medijske sadržaje.
Osim prethodno pomenutih modela monetizacije, postoji i prihod od plaćenog sadržaja gde oko 2/3 ispitanika očekuje porast.
Najveći rival medijskim kućama su društvene mreže
Izveštaj ukazuje da su društvene mreže najveći rival medijskim kućama. Drugim rečima, one moraju da se takmiče sa društvenim mrežama a da u isto vreme obavljaju svoj posao. Kao da već nije bilo dovoljno teško.
U prilog ovoj tvrdnji, navešćemo izjavu zvaničnika kompanije Google:
Oko 40% mladih ljudi sada ide na Instagram ili TikTok kada traže gde će jesti, umesto da koriste Google pretraživač i Google mape.
“Journalism, Media, and Technology Trend Predictions 2023”, Reuters
Upravo zato, medijske kuće ne treba da budu upornije već mudrije ako žele da ostanu u igri i zadrže relevantnost.
Na primer, ono što možemo da očekujemo od mainstream medijskih kuća u narednoj godini jeste više eksperimentisanja sa vertikalnim storytelling video sadržajem.
Kao što je prikazano u grafikonu iznad, medijske kuće prelaze na platforme čija je ciljna grupa mlađa populacija, naročito mlađi od 25 godina.
Imajući u vidu da gotovo 50% vodećih medijskih kuća koje su učestvovale u ovom istraživanju aktivno koriste TikTok, možemo primetiti da je njihova želja da privuku mlade potrošače veća od briga koja se tiču monetizacije, bezbednosti podataka i širih implikacija koje proističu iz vlasništva kineske kompanije.
Ovo su neki od najčešćih odgovora:
- Twitter je imao puno benefita po novinarstvo kada su u pitanju pronalaženje tema, svedočanstava i pristup informacijama.
- U mojoj zemlji, Twitter je važno mesto za slobodu govora koje može dopreti do publike koja nema drugi izvor informacija.
- Meni će lično nedostajati, ali verujem da će zapravo osnažiti ozbiljno novinarstvo.
Najverovatnije, na LinkedIn (42%) ili Mastodon (10%).
Tech platforme prekidaju odnose sa medijskim kućama
Sećate se ranije pomenutih očekivanja u vezi sa tech platformama koje finansiraju medijske kuće?
Izgleda da su one ipak na tankom ledu. Tech kompanije traže načine da investiraju u futurističke ideje, kao i partnere među medijskim kućama koje dele tu viziju – ali ne samo na papiru.
Pogledajmo na primeru Facebook-a i matične kompanije Meta.
Višegodišnji ugovori sa medijskim kućama polako ističu, a vlasnik Facebook-a, kompanija Meta, navodno je dala izjavu da ih neće obnavljati u SAD. To znači da će neke medijske kuće izgubiti prihode u vrednosti od nekoliko desetina miliona dolara.
“Journalism, Media, and Technology Trend Predictions 2023”, Reuters
Zašto je to tako?
Izgleda da manje od 3% onog što korisnici vide na Facebook feed-u čine postovi sa linkovima ka vestima. S tim u vezi, sa stanovišta Facebook-a, nema smisla da se ulaže u polja koja nisu u skladu sa korisničkim preferencama.
Osim toga, vrednost akcije kompanije Meta pala je za 66% usled, prema tvrdnjama nekih zaposlenih, opsesiji Mark Zuckerberg-a meta-univerzumom koji upropaštava kompaniju.
Kako onda medijske kuće ostaju u toku sa zahtevima tech industrije, na osnovu ove ankete Reuters-a?
- ¾ će ulagati više novca u podkaste i digitalni audio sadržaj (72%), kao i biltene koji stižu putem elektronske pošte (e-mail newsletters) (69%);
- 67% će investirati u digitalne video formate;
- Samo 4% planira da ulaže u meta-univerzum.
Drugi važan faktor koji će možda uticati na planove medijskih kuća u 2023. jeste uvođenje zakona za ograničavanje štetnog sadržaja, kao i nove politike kolačića koja nalaže da se više ne prikupljaju kolačići treće strane (third-party cookies).
Promene koje se tiču politike privatnosti mogu dalje ugroziti prihod od oglasa na kratke staze, ali ohrabruju medijske kuće da pokreću inicijative da prikupljaju svoje (first-party) podatke koji mogu poslužiti kao osnova za održiviju budućnost.
“Journalism, Media, and Technology Trend Predictions 2023”, Reuters
Kao rezultat ovih promena, više od polovine ispitanika (54%) zabrinuto je da će novinarima i medijskim organizacijama biti još teže da objavljuju priče koje se ne dopadaju vlastima.
Prihvatanje hajpa oko Al
Na početku 2023. ChatGPT je jedna od prvih asocijacija na veštačku inteligenciju (Al). Izgleda da su nakon početnog šoka novinari prilično impresionirani potencijalom ove tehnologije.
Možemo samo da se pitamo kako će izgledati GPT-4.
Ne treba naglašavati da je ChatGPT nesumnjivo promenio narativ oko chatbot-ova. Osim toga, najpopularniji Al alati među novinarima su Lensa, MidJourney, DALL-E, Sophi, The Newsroom i drugi, zajedno sa neizbežnim alatima za Al transkripciju i sažimanje teksta.
Međutim, treba da pomenemo da postoje i negativne prakse u medijskoj industriji koje se tiču veštačke inteligencije, naročito deepfake sadržaji.
Biće lakše nego ikad kreirati multimedijalan sadržaj koji će „dobro izgledati“ i biti veoma verodostojan, ali će takođe biti teže nego ikad razlučiti šta je realno a šta lažno, obmanjujuće ili iscenirano.
“Journalism, Media, and Technology Trend Predictions 2023”, Reuters
Bez obzira na sve, Al je dobar prijatelj novinarima u poređenju sa, na primer, meta-univerzumom. Istraživanje pokazuje da 28% ispitanika koriste AI redovno za svoje aktivnosti dok dodatnih 39% kaže da eksperimentišu u ovom polju.
U koje svrhe novinari koriste Al?
Najvažnije prednosti implementacije Al u novinarstvu su personalizacija korisničkog iskustva, efikasnija produktivnost i kreiranje poluatomatskog sadržaja.
Evropska unija predlaže Zakon o veštačkoj inteligenciji (Al Act) koji bi zabranjivao „neprihvatljive“ primene aplikacijâ koje narušavaju fundamentalna prava ljudi i njihovu bezbednost – čak i ako će ih biti teško prepoznati i primeniti u praksi.
Završićemo ovaj članak jednom od najfascinantnijih primena Al-a u medijskoj industriji, a to je kopiranje najpopularnijih voditelja.
Naime, tech kompanija iz Južne Koreje pod imenom Deep Brain Al u stanju je da kreira tzv. digitalne dvojnike TV voditelja u informativnom programu. I to je postalo uobičajena praksa na mainstream kanalima u Aziji, kao što su MBN i Arirang u Koreji i BTV i CCTV u Kini.
Ova tehnologija im omogućava da smanje troškove a da ipak povećaju prisustvo najpopularnijih voditelja. Ovi Al modeli izgledaju i zvuče veoma realistično, naročito pošto koriste karakteristične fraze i facijalne ekspresije koje određenog voditelja.
Ovi „digitalni blizanci“ pokazali su se jako korisnim kada je u pitanju dobijanje vremenske prognoze na zahtev, za bilo koju lokaciju.
U kakvom svetu živimo!
